Italijanska policija privela 15 hakera iz grupe "Anonimni"
RIM - Italijanska policija uhapsila je 15 članova međunarodne hakerske grupe "Anonimni" osumnjičene za nekoliko ozbiljnih velikih hakerskih napada, piše danas list "La Republika".
Policija je privela hakere, među kojima je bilo i pet maloletnika, ispitala ih i kasnije pustila, a vlasti su zaplenile više desetina kompjutera, dodaje ovaj list. Grupa "Anonimni", za koju se veruje da ima ogranke u nekoliko država, proslavila se nakon što je krenula u napade na kompanije koje su smatrane neprijateljem vebsajta "Vikiliks".
Ova grupa je povezana sa napadima na "Vizu", "Masterkard" i "Pejpal" koji su blokirali donacije "Vikiliksu" nakon što je na ovom vebsajtu objavljeno više hiljada poverljivih američkih diplomatskih depeše, prenosi AFP.
Prema pisanju lista "Republike", italijanski ogranak ove hakerske grupe se sumnjiči da je izvršio hakerske upade u parlament, senat i nekoliko velikih kompanija.
Policija je privodila hakere u nekoliko oblasti širom Italije ali i u Švajcarskoj.
Inače, turska policija je prošlog meseca uhapsila 32 člana grupe "Anonimni", a policija u Velikoj Britaniji, Španiji i SAD takođe ispituje članove ove grupe.
Grupa "Anonimus" objavila upad u poverljive podatke NATO-a
Beta | 21. 07. 2011. - 23:25h |
Grupa hakera koja sebe naziva "Anonimus" objavila je danas da je probila bezbednosnu zaštitu blokadu NATO i došla u posed velike količine tajnih dokumenata alijanse.
Grupa je navela da bi bilo "neodgovorno" da se objavi većina materijala ukradenih od Alijanse, ali da imaju oko jedan gigabajt tih podataka. Ta grupa je objavila PDF fajl na svojoj stranici Tviter na kojoj se vidi dokument na kojem piše "NATO poverljivo" iz 27. avgusta 2007. godine.
"Zdravo NATO, da imamo još vaših ukusnih podataka", napisala je grupa na Tviteru i nagovestila da će objaviti te materijale u narednih nekoliko dana.
Jedan zvaničnik NATO je rekao da da Alijansa zna da su hakeri na internetu objavili dokumente za koje tvrde da su poverljivi materijali NATO i da stručnjaci alijanse za bezbednost sada ispituju te navode.
"Mi čvrsto osuđujemo bilo kakvo objavljivanje poverljivih dokumenata koji potencijalno mogu da ugroze bezbednost NATO saveznika, vojnih snaga i građana", naveo je taj zvaničnik koji po pravilima organizacije ne može da saopšti svoje ime.
"Anonimus" je labavo povezana grupa hakera koji podržavaju Vikiliks.
Oni su preuzeli odgovornost za brojne napade na internetske strane kompanija i vlada širom sveta.
Oni takođe tvrde da su upali na sajtove kompanija za izdavanje kreditnih kartica Viza i Masterkard u decembru, kada su te firme prekinule saradnju sa Vikiliksom i njegovim osnivačem Džulijanom Asanžom.
Američke vlasti su u utorak objavile da su uhapsile 14 osoba u vezi sa decembarskih uapadima u servis za plaćanje preko interneta Pejpal za koji su takođe članovi grupe "Anonimus" tvrdili da su odgovorni.
"Anonimusi" pokrenuli svoju društvenu mrežu
Blic, Agencije | 19. 07. 2011. - 18:13h |
Grupa hakera "Anonimusi" je pokrenula svoju društvenu mrežu "AnonPlus", objavili su danas francuski elektronski mediji.
"AnonPlus" je predstavljena kao društvena mreža na kojoj nema straha od cenzure, isključivanja, zadržavanja podataka i ostalog.Konsultantska firma "Kapgemini" je, istovremeno, objavila da će početi primenu rešenja za klijente na "Vindouz azuru", platformi "Majkrosofta" za tehnologiju "računarstva u oblaku".
"Kapgemini" će obezbedjivati osmišljavanje, razvoj i primenu aplikativnih usluga u tehnologiji "računarstva u oblaku" oko "Vindouz azura".
Fejsbuk pokrenuo SMS servis
Srna | 10. 08. 2011. - 19:45h | Foto: AFP |
VAŠINGTON - "Fejsbuk" je pokrenio servis za slanje SMS poruka na mobilne telefone, koji mogu da koriste vlasnici telefona "ajfon" i onih sa operativnim sistemom "android".
Korisnici "Fejsbuka" moći će da šalju SMS poruke pojedinačnim prijateljima ili grupama ljudi. Servis je pokrenut mesec dana pre nego što će kompanija "Epl" da predstavi sličan proizvod.
Pažnja je u poslednje vreme usmerena na poruke za mobilne telefone, jer su učesnici nemira u Londonu koristili ovaj vid komunikacije na aparatima "blekberi" za koordinisanje svojih akcija.
Trenutno je "Fejsbukov" SMS servis dostupan samo u SAD, ali se očekuje da će uskoro proraditi i u ostalim državama.
Najveća društvena mreža na internetu ima 750 miliona korisnika širom sveta
Srpska internet igra „Pilići” osvaja svet
24 sata M. Joksimović | 10. 08. 2011. - 10:00h |
Tim od 15 arhitekata sistema, programera, dizajnera, animatora, kompozitora i muzičara iz Srbije napravio je novu hit igru „Pilići” koja je posle dve nedelje na Fejsbuku imala oko 30.000 igrača. Pilići superheroji polako osvajaju Evropu ali i prekookeanske zemlje, a igrači kažu da ko jednom počne da igra, jednostavno ne može da prestane, te da su „Pilići” domaći odgovor na igre „Angry Birds” i „Farm Ville”.
- „Pilići” su moja stara igra nastala još 1998. godine, druga verzija je urađena 2003. godine i sada je došlo vreme da se uradi za nove medije i društvene mreže. Za nju nam je trebalo osam meseci jer smo svi zaposleni i igru smo radili u slobodno vreme - kaže za „24 sata” Nenad Hrnjak, kreator i producent igre. Predao se "kralj spamova" na Fejsbuku
Tanjug | 07. 08. 2011. - 17:17h | Foto: Afp |
NJUJORK - Amerikanac Senford Volas, koji se sumnjiči da je korisnicima društvene mreže Fejsbuk poslao preko 27 miliona spamova, odnosno neželjenih poruka, predao se agencija FBI u Kaliforniji.
Volas, prozvan "kralj spamova", poriče da je razvio program koji je uspeo da zaobiđe sve filtere na Fejsbuku i prikupi podatke o nalozima korisnika ove mreže.Ukoliko se dokaže da je kriv, Volasu preti zatvorska kazna u trajanju do 10 godina, a do početka sudskog procesa pušten je uz kauciju od 100.000 dolara.
Tužioci tvrde da je Volasov program postavljao poruke na takozvane "zidove" korisnika Fejsbuka, koje su navodno dolazile od prijatelja, i pozivao ih da posete vebsajt na kojem su prikupljani njihovi podaci, javio je BBC.
Oni koji bi se na taj poziv odazvali zatim su preusmeravani na drugi vebsajt koji je Volasu donosio "znatnu novčanu dobit", navode tužioci, ističući da je isti program formirao spiskove prijatelja korisnika Fejsbuka, pa je i njima slao spamove na isti način.
U periodu od novembra 2008. do marta 2009. godine kompromitovano je oko 500.000 naloga na Fejsbuku i poslato preko 27 miliona spamova.
Volas, koji živi u Las Vegasu, tereti se po šest tačaka optužnice za prevaru putem elektronske pošte, tri tačke optužnice za svesno nanošenje štete zaštićenom kompjuteru i dve tačke za nepoštovanje suda.
Kompanija "Fejsbuk" ga je tužila 2009. godine kada mu je sudskim nalogom zabranjeno da pristupa ovoj mreži, ali je on to ranije ove godine ipak više puta uradio.
Napad planiran za 5. novembar
"Anonimusi" žele da "ubiju" mrežu "Fejsbuk"
Tanjug | 10. 08. 2011. - 10:24h |
Njujork - Grupa hakera "Anonimusi", nakon niza čuvenih napada, želi da 5. novembra "ubije" najveću društvenu mrežu "Fejsbuk" radi "dobrobiti privatnosti", objavio je francuski dnevnik "Nuvel obzervater".
"Anonimusi" su pozvali sve hakere-aktiviste i osobe koje žele da odbrane slobodu informisanja da se pridruže u "ubijanju" mreže "Fejsbuk" radi dobrobiti privatnosti.
U poruci je istaknuto i da su u "Fejsbuku" prodavali podatke vladinim agencijama i davali odredjene pogodnosti pristupa tajnim kompanijama radi špijuniranja ljudi.
U "Fejsbuku", međutim, još nisu ništa objavili vezano za pretnju "Anonimusa".
Dve nove lаžne Fejsbuk stranice!
Zahvaljujući kontaktima našim posetilaca došli smo do informacije o postojanju dve nove lažne Fejsbuk login stranice! Donosimo vam linkove i prikaze tih stranica sa napomenom : nemojte da se logujete!
Ko bi rekao da su lažne kada izgledaju kao prave!? Samo adresa!
Savet : Budite pažljivi! Uvek pri logovanju pogledajte adresu sajta jer samo je www.facebook.com siguran za login!
Posebno se zahvaljujemo posetiocima na saradnji.
Kako nam kradu lozinke
Najnovi slučaj lažne Fejsbuk stranice koji se desio juče doneo nam je niz odgovora. Svakako najvažniji : kako se kradu lozinke. “Pecaroš” koji je postavio lažnu stranicu nije obratio pažnju na sve aspekte sigurnosti servera, tako da smo uspeli da dođemo do spiska fajlova na serveru, čak i do naloga i lozinki korisnika koji su se upecali. Na spisku se, verovali ili ne, nalazi preko 500 korisnika Fejsbuka, u glavnom iz Srbije, BIH, Crne Gore. U ovom tekstu rešavamo sve misterije krađa Fejsbuk lozinki!
Juče je na adresi http://lite__facebook.t35.com/facebook.html postavljena lažna stranica koja po dizajnu apsolutno podseća na novi Facebook Lite. U pitanju su praktično tri fajla :
1. Stranica na koju se logujete
2. Logika koja uzima vašu lozinku i usmerava nas na pravi Fejsbuk (obično je u pitanju jednostavni php fajl)
3. Tekstualni fajl u koji se upisuju lozinke onih koji se upecaju
Pošto smo uspeli da dođemo do kompletnog spiska fajlova, koji inače nisu bili dovoljno osigurani (verovatno je “pecaroš” neka neiskusna osoba), prikazaćemo vam čitav proces pecanja kroz sledeće slike.
Na lažnoj stranici unosite korisničko ime i lozinku :
Vaša lozinka je upisana u tekstualni fajl na serveru :
Na isti način se svakodnevno na internetu korisnici pecaju na razne lažne Fejsbuk strane. Jako je važno ponoviti da je samo www.facebook.com siguran za login (i svi poddomeni tipa lite.facebook.com , touch.facebook.com itd..)
Da li je potrebno dizati toliku paniku zbog pretnji Borisu Tadiću na Fejsbuku?
Predsedniku Srbije Borisu Tadiću je prećeno na Fejsbuku, u okviru grupe „Tadiću, džaba ti blindirana mečka, kad otvoriš vrata snajper te čeka“. Informacija o pretnjama izazvala je veliku buru u medijima (Glas Javnosti, Mondo, Blic, Vesti, i mnogi drugi) , i bila udarna vest na svim televizijama. U priču ulazi i Interpol.
Dnevni list Danas je došao do informacija da su grupu otvorili simpatizeri SNS i SRS, što je praktično gledano čisto nagađanje i može se smatrati negativnom medijskom prozivkom. Grupu je mogao da otvori bilo ko bez obzira kojoj stranci pripada.
Spornu grupu je podržalo oko 220 ljudi, koji su iskazali svoje mišljenje o predsedniku Srbije Borisu Tadiću i ta grupa više ne postoji. Još nema informacija da li su je ugasili ljudi iz Fejsbuka ili je autor grupe, preplašen odjekom u medijima sam obrisao grupu. Tehnički gledano, da je autor kreirao fan stranicu ne bi mogao sam da je obriše, ovako to pitanje brisanja ostaje misterija.
Sličan slučaj zabeležen je skoro, a na “meti” je bio bivši Hrvatski predsednik Stipe Mesić, ranije je prećeno i novinarki B92, čime su pretnje na Fejsbuku postale normalna pojava. Sve to ipak “aktivira alarme” i MUP Srbije, odnosno odsek za Visokotehnološki kriminal obraćaju pažnju na Fejsbuk više nego ikada.
Grafite po zidovima je zamenilo pisanje po Wall-ovima Fejsbuk stranica. Društvene mreže donose novu revoluciju.
Ispovest nekadašnjeg hakera
Uredništvu sajta FejsbukSrbija.com javila se osoba koja kaže da je imala iskustva sa hakovanjem Fejsbuk profila. Pristali smo na razgovor i razmenili nekoliko mejlova. Uz odobrenje te osobe donosimo vam zanimljivu priču kao i savete za bolju bezbednost na internetu.
Hakeri se dele na zlonamerne i one sa dobrom namerom. U prvu grupu spadaju oni kojima je cilj da nanesu određenu štetu, dok je kod drugih cilj isključivo zabava i lična satisfakcija.
“Većina hakera ne radi to da bi nanela štetu ili uništi nečiji život, već da bi pomogli ljudima da vide gde greše i šta sve treba da urade da bi se zaštitili” izjava je našeg sagovornika se kojom se baš i ne možemo složiti. Redakciji sajta FejsbukSrbija.com se svakodnevno javljaju ljudi kojima je profil na Fejsbuku hakovan i gde haker ne želi da profil vrati vlasniku već ga zloupotrebljava na razne načine. Ipak, ostavljamo prostor da ima i onih hakera kojima je cilj samo da se malo zabave.
Naš sagovornik kaže da je danas vrlo jednostavno hakovati nečiji profil jer ljudi ne obraćaju pažnju gde ostavljaju svoje lozinke : “Najlakša metoda je svakako Phishing, odnosno postavljanje lažne Fejsbuk stranice na internet, na koju se naivni posetioci “loguju” i time ostavljaju svoje podatke na uvid drugim osobama koje stoje iza tog lažnog sajta“.
Lično iskustvo
“Ja kao bivši haker sam više puta ušao na nečiji profil i da ta osoba nije znala. Ništa loše nisam hteo da uradim tim osobama, već samo da ih upozorim da je to mogla biti bilo koja osoba koja bi im mogla naneti štetu. Imao sam tada prilike da vidim kako ljudi sklapaju poslove preko Fejsbuka, svađaju se, varaju jedni druge, pričaju o intimnim odnosima” – iako je naš sagovornik ovime direktno povredio privatnost korisnika naglašava da je sve to bila jedna egzibicija i dokaz kako ljudi “seju” svoje lozinke po internetu pa se posle zbog svoje nemarnosti kaju.Naivni korisnici i Fejsbuk grupe
Opasnost leži i na samom Fejsbuku. Mnoge grupe imaju za cilj da prevare korisnike zanimljivim ponudama.“Razne grupe i stranice poput “Besplatan SMS” ili “Preko ovog programa vidite tuđi profil” služe da navuku korisnike na neki sajt gde naivni korisnici ostavljaju svoje Facebook podatke” – rekao nam je sagovornik.
Saveti za bezbednost
Za kraj, u saradnji sa našim sagovornikom donosimo vam nekoliko vrlo važnih saveta za bolju bezbednost na Fejsbuku :
- Vaša lozinka bi trebao da sadrži barem 10 karaktera.
- Lozinka za email obavezno mora biti različita od lozinke za Fejsbuk
- Poželjno je da sakrijete vaš email od ostalih ljudi na Fejsbuku.
- Izbegnite programe sa Fejsbuka koji moraju da se skidaju i otvaraju.
- Nemojte nikome davati svoju šifru na internetu, posebno ne sajtovima koji liče na Fejsbuk a nisu Fejsbuk.
Hajka na administratore Fejsbuk stranica!
Za kratko vreme dobili smo više mejlova posetilaca gde se svi javljaju sa istim problemom : njihov nalog je onemogućen! U glavnom je zajednično za te ljude da su bili administratori javnih fan stranica, i na osnovu toga dolazimo do zaključka da je Fejsbuk pooštio politiku promocije i administracije javnih profila (fan stranica).
Prema anketi koja je trenutno aktivna na našem sajtu, 68% ljudi koji poseduju nalog na Fejsbuku je ujedno i administator neke fan stranice. Da li smo svi zreli za admine i da li smo svesni da pogrešno vođenje javnog profila može dovesti do kazne u vidu isključenja sa Fejsbuka?
Naš posetilac Milan iznosi svoj problem : “Meni je obrisan profil. Pretpostavljam zato što sam se previše reklamirao preko svoje fan stranice na koju sam postavljao svoje autorske pesme koje snimam , ali verujem da je moguće i da se sakupilo više “hejtera” koji su prijavili moj profil.”
Kod procesa isključenja su stvari relativne a odluka isključivo jednostrana! Ako Fejsbuk smatra da ste krivi, udaljiće vas bez diskusije! U prilog tome i naš tekst od pre par meseci, u kome možete pročitati iskustvo čoveka kome je nalog onemogućen. Slanje poruka administatorima, izvinjavanje, obećanja, opravdanja, jednostavno ne pomažu. U par navrata smo se trudili da damo savet šta činiti ukoliko vam je nalog onemogućen, ipak gotovo niko od tih ljudi nije uspeo da povrati svoj nalog. Sve nas to navodi na savet : budite oprezni na Fejsbuku!
Dali je facebook ugrozen???!!!
Odmah po pojavi novih društvenih mreža uvek se postavlja isto pitanje: Da li je Facebook ugrožen. Jedno je sigurno, Facebook je napravio bum kao niko do sada i teško da će neko moći to da ponovi. Ipak…
Facebook nalog poseduju gotovo svi koji aktivno koriste internet u Srbiji (oko 2.5 miliona pravih naloga). Twitter koristi 20-30 puta manje korisnika od Facebook-a, ali je u pitanju vrlo kvalitetna ciljna grupa. Google + je ono što je za kratko vreme zaista zastreslo makar deo domaćeg weba i već postoje analize koliko je Google + opasan po Facebook.
Gasenje facebook_a
Samo 24 sata nakon objave vesti da Facebook prestaje sa radom 15. marta nastao je pravi globalni haos među korisnicima Fejsbuka. Sajt “Weekly world news” koji se bavi senzacionalnim i lažnim informisanjem plasirao je ovu vest. Ipak, ubrzo su usledili demanti iz kompanije Facebook.Lari Yu, direktor korporativnih komunikacija Facebook kompanije, je saopštenjem inostranim medijima i zvanično je demantovao ovu lažnu vest: “Nema gašenja Fejsbuka, stoga vas molim da se što pre stišaju te lažne informacije. Nema razloga da gasimo Fejsbuk. Tek nas čeka puno posla.”
Na mejl adresu sajta FacebookSrbija.com je juče pristiglo više mejlova sa istim pitanjem: da li se Facebook starno gasi? Nakon provera naših redovnih izvora, inostranih sajtova i blogova, možemo i zvanično da kažemo: nema gašenja Facebooka.
Sličnih dezinformacija je bilo i ranije, kao na primer naplata Fejsbuka.
Jednostavno postoje inostrani sajtovi koji privuku posetu, linkove i pažnju objavljujući lažne vesti. Nakon toga izgube na poverenju ali dobiju na posećenosti.
Sličan primer je domaći sajt Njuz.net koji piše satirične vesti, ali ne sa ciljem da dezinformiše, već da zabavi ljude. Jedna od vesti sa tog sajta je da će se u Srbiji plaćati porez na Fejsbuk, što je bila čista satira. Ipak, dobar deo ljudi odmah poveruje da je takva jedna vest istinita, jer je danas lako poigravati se sa informacijama na internetu, ako se to uradi na dobro upakovan način.
Internet pretraživači krivi za lošu memoriju
Česta upotreba internet pretraživača i baza podataka, poput Google-a i IMDb.com-a, izaziva kod ljudi gubitak memorije
LONDON - Česta upotreba internet pretraživača i baza podataka, poput Google-a i IMDb.com-a, izaziva kod ljudi gubitak memorije, trvde američki naučnici.
Proučavajući tzv. "Google efekat", istraživači sa Kolumbija univerziteta u Njujorku ustanovili su da ljudi slabo pamte podatke ukoliko znaju gde lako mogu da dođu do odgovora na određena pitanja.
Naučnici su otkrili da ljudi sve više izbegavaju razgovor sa prijateljima i koriste internet kao glavni izvor informacija, a glavni krivci po njima su popularni pretraživači kao što su Google, Bing, Yahoo i baze podataka Wikipedia i sajt za informacije o filmovima IMDb.
Vođa istraživanja profesorka Betsi Sparou kaže da internet pomagala utiču na to da se informacije lako zaboravljaju, ali i stvaraju osećaj frustriranosti ukoliko se traženi podaci ne mogu brzo pronaći.
Polako srastamo sa svojim kompjuterskim pomagalima i postajemo umreženi sistemi, kaže ona, prenosi londonski "Telegraf".
"Postali smo zavisni od njih u istoj meri u kojoj smo zavisni od znanja koja stičemo od prijatelja i kolega s posla - i izgubljeni ukoliko ne možemo da dopremo do informacija", objasnila je ona, dodajući da je očigledno da se ljudska memorija prilagođava novim komunikacionim tehnologijama.
"Zahvaljujući Google-u i ostalim pretraživačima, možemo da deo svoje memorije prepustimo mašinama", kaže psiholog sa Vašington univerziteta Rodi Rediger, koji je takođe učestvovao u istraživanju. Studija "Uticaj Google-a na memoriju" objavljena je u najnovijem broju časopisa "Science".
Satelitski Internet - Satellite Internet
LONDON - Česta upotreba internet pretraživača i baza podataka, poput Google-a i IMDb.com-a, izaziva kod ljudi gubitak memorije, trvde američki naučnici.
Proučavajući tzv. "Google efekat", istraživači sa Kolumbija univerziteta u Njujorku ustanovili su da ljudi slabo pamte podatke ukoliko znaju gde lako mogu da dođu do odgovora na određena pitanja.
Naučnici su otkrili da ljudi sve više izbegavaju razgovor sa prijateljima i koriste internet kao glavni izvor informacija, a glavni krivci po njima su popularni pretraživači kao što su Google, Bing, Yahoo i baze podataka Wikipedia i sajt za informacije o filmovima IMDb.
Vođa istraživanja profesorka Betsi Sparou kaže da internet pomagala utiču na to da se informacije lako zaboravljaju, ali i stvaraju osećaj frustriranosti ukoliko se traženi podaci ne mogu brzo pronaći.
Polako srastamo sa svojim kompjuterskim pomagalima i postajemo umreženi sistemi, kaže ona, prenosi londonski "Telegraf".
"Postali smo zavisni od njih u istoj meri u kojoj smo zavisni od znanja koja stičemo od prijatelja i kolega s posla - i izgubljeni ukoliko ne možemo da dopremo do informacija", objasnila je ona, dodajući da je očigledno da se ljudska memorija prilagođava novim komunikacionim tehnologijama.
"Zahvaljujući Google-u i ostalim pretraživačima, možemo da deo svoje memorije prepustimo mašinama", kaže psiholog sa Vašington univerziteta Rodi Rediger, koji je takođe učestvovao u istraživanju. Studija "Uticaj Google-a na memoriju" objavljena je u najnovijem broju časopisa "Science".
Satelitski Internet - Satellite Internet
| ImperiumComputers d.o.o. - Indjija: |
S dvosmernom satelitskom konekcijom omogucena je upotreba interneta i onima koji nemaju ni telefonsku liniju ni neku drugu komunikacijsku vezu. Takvi korisnici satelitskog interneta s Internet vezom dobijaju i mogucnost telefonskih razgovora preko IP protokola.
Satelitski pristup je jeftiniji kao i cesta upotreba pozivne ili ISDN linije, a postojece linije rasteretite za obicnu upotrebu. S tim je dvosmerni satelitski širokopojasni pristup najbolji izbor za sve, koji nemaju postojecu ADSL mrežu.
| Internet Cafe - Belgrade: |
Satelitski prenos podataka karakteriše velika brzina i potpuna sigurnost prenosa. Sistem je stabilan i nezavisan od lokalne kablovske infrastrukture, lokalnih ISP i atmosferskih uslova. Maksimalna brzina je 2 Mbps za download i 512 Kbps za upload. Ovaj nacin komunikacije je namenjen svima kojima je potrebna kvalitetna i pouzdana racunarska veza. Za uspostavljanje satelitske veze potrebno je instalirati satelitsku antenu i satelitski receiver. Sistem omogućava da se cela interna mreža pojedinog korisnika (LAN) poveže sa internetom preko običnog rutera.
| SOHO - Sombor: |
Uobicnom krstarenju Mrežom podaci koje šaljemo su kratki zahtevi za novim sajtovima, stranicama i slicicama, a višestruko je veca kolicina podataka koja se prenosi u obrnutom smeru, prema nama. Satelitski Internet provajderi iskoristili su ovu cinjenicu da ponude servis koji podatke velikom brzinom šalje preko satelita, dok vi zahteve za tim podacima šaljete svojom postojecom vezom (modem, ISDN, itd). Za korišcenje je dovoljna jednostavna i jeftina prijemna antena i oprema, slicna onoj koja je potrebna za prijem (digitalnih) televizijskih programa, uz odgovarajuci „satelitski prijemnik”.
| SOHO - Sremska Mitrovica: |
| SOHO - Belgrade: |
Takozvano „surfovanje preko satelita” je zanimljivu alternativa lokalnim lošim vezama, dvojnickim linijama i slicnim problemima sa kojima se susrecu oni kojima je potrebna bolja racunarska veza sa svetom. Medutim, na ovim prostorima nema mnogo korisnika satelitskog Interneta, a najverovatniji razlozi što je to tako su ili visoke cene usluga, ili satelitski servisi koji su dostupni nad našim nebom nemaju predstavnika koji bi ovdašnjim korisnicima predstavio prednosti ovakvog načina komunikacije sa svetom.
Internet motel Zlatiobor
Ransomware Trojanac zaključava Windows
Kompanija F-Secure upozorila je juče korisnike na pojavu novog Trojanca koji pokušava da iznudi novac od korisnika za navodnu reaktivaciju Windows-a pozivanjem određenog telefonskog broja pri čemu se poziv tarifira kao međunarodni.
Kada zarazi računar, Trojanac objavljuje poruku u kojoj se tvrdi da je Windows “zaključan” i da se mora reaktivirati.
"This copy of Windows is locked. You may be a victim of fraud or there may be an internal error,” kaže se u tekstu poruke. (“Ova kopija Windows-a je zaključana. Možete biti žrtva prevare ili možda postoji interna greška.”)
Korisnik koji vidi ovakvu poruku ne može da pokrene Windows ni u normalnom ni u Safe modu.
Da bi povratio kontrolu nad kompjuterom, korisniku se sugeriše da reaktivira Windows preko interneta ili pozivom na dati telefonski broj. Korisik će ubrzo shvatiti da mu opcija navodne reaktivacije Windows-a putem interneta nije na raspolaganju. Zato mu preostaje opcija biranja jednog od šestocifrenih telefonskih brojeva, zatim unošenje takođe šestocifrenog koda.
Sledeća poruka glasi: “The call from your country is free of charge.” (“Poziv iz vaše zemlje je besplatan.”) Naravno, ova tvrdnja je neistinita.
Iz F-Secure kažu da se prevaranti pretvaraju da su iz kompanije Microsoft, i da pošto dobije call centar pozivom na ponuđeni telefonski broj, korisnik ostaje na vezi nekoliko minuta, a čekanje se tarifira po ceni međunarodnog poziva.
Istraživači kompanije F-Secure pokušali su da pronađu lokaciju call centra i pozvali ponuđenje brojeve (mp3).
U ovakvim šemama prevaranti zarađuju tako što se pozivi usmeravaju prema lažnim operaterima a pozivi se tarifiraju kao da je reč o lokacijama poput Dominikanske Republike ili Somalije, prema kojima je telefoniranje i inače veoma skupo. Međutim, brojevi koje korisnici biraju se ustvari nalaze u zemljama sa kojima je telefoniranje mnogo jeftinije. Prevaranti naplaćuju ipak punu cenu, kao da ste pozvali Somaliju ili Dominikansku Republiku, i tako ustvari zarađuju.
Ovo nije prvi put da se koristi ovakva šema za prevaru korisnika, kažu u F-Secure. Istraživači kompanije su je već videli kada je Trojanac za Windows Mobile krišom obavljao međunarodne pozive koji su naplaćivani po najvišoj tarifi.
Iako je šema ista, ransomware je novi. Ransomware je štetni softver koji pokušava da iznudi novac od korisnika u zamenu za povraćaj kontrole nad kompjuterom ili određenim fajlovima u računaru.
Ransomware, kakav je GPCode na koji smo vas nedavno upozorili na našem sajtu ili novi Trojanac o kojem je ovde reč, izaziva štetu prolaznog karaktera. Čak i da ne nasednete na prevaru, vaš računar će biti neko vreme neupotrebljiv a fajlovi na njemu šifrovani i možda nepovratno izgubljeni.
Ukoliko je ovaj Trojanac dospeo do vas, pred vama su dva rešenja - da platite prevarantima “otkup” ili da povratite sistem u prethodno stanje, naravno ukoliko imate backup (vidi u Rečniku: backup).
F-Secure vam predlaže da unesete kod koji su njihovi istraživači dobili pozivom upućenim call centru, pri čemu se isti kod dobija bez obzira koji ste od ponuđenih telefonskih brojeva pozvali.
Kod za otključavanje je: 1351236.
Šta je RSS?
Negde sam pročitao da po rezultatima neke ankete samo 2% korisnika interneta u Srbiji zna šta je i prati web sajtove pomoću RSS tehnologije. Ukucah u Googlu termin šta je RSS i pregledajući rezultate, shvatim da nije ni čudo što je tako, jer su objašnjenja na koja sam naišao u dosta slučajeva razumljiva prosečnom korisniku interneta isto koliko i Lorencove transformacije, odnosno specijalne teorije relativnosti.Na primer, zamislimo jednog tipičnog korisnika kompjutera u Srbiji, koji seda za računar, klikće na plavo slovo E (za većinu ljudi E je jednako internet), i dok se otvara Internet Explorer 6, najgori brauzer u istoriji weba (nedavno sam jednom poznaniku hteo da instaliram barem Internet Explorer 7, našta mi on reče: neka, ne diraj, radi sve dobro, otvara sajtove…), čovek se ipak u jednom trenutku nadolazeće inspiracije zapita: ma šta je bre to RSS na svakom drugom sajtu RSS, pa RSS?
I tako čovek dobije dobru volju da nauči nešto novo, ode na Google.rs ukuca šta je RSS u polju za pretragu i dobije u rezultatima pri vrhu tekst sa sledećim objašnjenjem (neka mi oprosti autor, čiji je sajt inače jako dobar, ali za tehnički obrazovaniju populaciju):
Većinu blogova pokreće mehanizam koji sadržaj objavljuje putem RSS-a, formatirajući krajnji HTML kod. Za razliku od HTML-a, kojim samo definišemo izgled sadržaja, RSS čuva podake sirovih dokumenata u XML formatu. E sad, vi možete downloadovati RSS sadržaj sa bilo kog bloga (većina blogova ima ovu mogućnost) i zatim ga provući kroz neki softver koji će to prikazati na odgovarajući način. Na ovaj način sadržaj blogova je široko dostupan i potpuno nezavisan od načina prikaza (formata).Neki, malo odvažniji, postave pitanje na nekom forumu , ali već prvi odgovor koji dobiju ponovo pokazuje zašto samo 2% ljudi u Srbiji koristi RSS:
Ne znam zašto ti informacije date u Vikipediji nisu jasne, kada je vrlo plastično objašnjeno i šta je RSS, kako izgleda i čemu služi: “RSS is …used to publish frequently updated pages, such as blogs or news feeds. Consumers of RSS content use special browsers called aggregators to watch for new content. RSS delivers its information as an XML file called an “RSS feed”, “webfeed”, “RSS stream”, or “RSS channel”. Programs known as feed readers or aggregators can check a list of feeds on behalf of a user and display any updated articles that they find. It is common to find web feeds on major websites and many smaller ones…”Svaka čast svakom prosečnom korisniku interneta koji je na osnovu navedenih objašnjenja shvatio šta je RSS.
A sada, nakon što smo napravili dijagnozu RSS situacije, sledi:
Moje objašnjenje šta je to RSS
Znači, vi koristite internet, jel tako? Sigurno imate neke vaše omiljene sajtove na koje često idete. Možda takvih sajtova ima recimo 10-20 a možda i više. Na te sajtove često idete jer, najverovatnije, oni stalno objavljuju neki novi sadržaj. Na primer to može biti neki sajt koji prati najnovije vesti iz zemlje i sveta, ili bilo šta drugo. Možda pratite neki blog, gde autor redovno objavljuje nove tekstove, upravo kao što je to ovaj blog na kome se sada nalazite, čitajući ovaj tekst.Poenta je dakle da je reč o sajtovima koji se stalno menjaju ili prate neku oblast iz koje često nešto novo objavljuju. I sad, kako vi to radite bez RSS-a? Otvorite jedan sajt, pogledate šta ima novo ako nešto ima, zadržite se neko vreme, onda otvorite drugi sajt, opet isto proverite šta ima, pa treći, pa četvrti, pa peti, pa… razumete šta hoću da kažem. Više vremena izgubite otvarajući sajtove nego čitajući nove tekstova.
Zamislite sada situaciju da imate neki program preko koga možete da pratite vaših 10, 20 ili više (200 ako hoćete) sajtova, i svaki put kada se na nekom od tih sajtova pojavi novi tekst, program vas jednostavno obavesti da postoji novi tekst, i vi odmah preko tog programa možete videti naslov teksta, na kom sajtu je objavljen i (najčeće) kratak izvod iz tog novog teksta, a ponekad odmah i ceo tekst. Zatim, ako hoćete, možete taj tekst otvoriti u vašem brauzeru (nemojte koristiti E, već preuzmite i instalirajte Mozilla Firefox, Safari, Chrome ili Operu, rade isto samo mnogo bolje) i dalje čitati.
Preko jednog programa možete pratiti veliki broj vaših sajtova, bez potrebe da otvarate svaki sajt pojedinačno, čime jednostavno gubite vreme. Ti programi zovu se RSS agregatori. Jedan od tih programa, koji preporučujem, jeste SharpReader. Kliknite na download the installer na SharpReaderovom sajtu, čime ćete preuzeti program na vaš kompjuter. Zatim, kliknite na preuzeti program i pokrenite instalaciju. Pratite uputstvo koje se svodi na nekoliko puta next, next, next, finish.
Sada će vam se na desktopu pojaviti ikonica SharpReader. Kliknite na ikonicu da pokrenete program. Kada se program otvori, primetite u vrhu belo polje pored koga levo piše Address. U to polje treba da unesete RSS adresu sajta koji želite da pratite. Nadjite RSS ikonicu na sajtu koji želite da pratite, na primer na ovom sajtu se nalazi u gornjem desnom uglu, narandzaste boje (čovečuljak koji sedi i kao nešto čita). Kliknite mišem, držite i ne puštajte, i tako prevucite adresu do navedenog mesta u SharpReader-u.
Ili kliknite na RSS ikonicu ili link za RSS feed i kada se otvori nova stranica, kopirajte adresu te stranice (to je ono http://www.itd sa vrha brauzera) i ubacite na isto mesto. Odmah će se otvoriti neki tekstovi kao znak da je sve u redu. Zatim je potrebno da kliknete na dugme Subscribe odmah pored Address. Time će se ovaj sajt memorisati, i svaki put kada novi tekst bude objavljen ovde na Markom Dizajnu , SharpReader će vas obavestiti, ili možete i sami videti sa leve strane, gde će se nalaziti svi sajtovi koje pratite, biće pored imena sajta broj koji označava koliko ima tekstova i da li ima novih.
Ovo je jedan od načina da pratite sajtove putem RSS-a. Program koji ste preuzeli i instalirali radi na vašem računaru. Drugi način jeste da koristite neki od online agregatora. To su web sajtovi koji funkcionišu isto kao i SharpReader, samo se sve radi preko interneta, dakle nema nikakve instalacije i niste vezani za vaš računar. Neki od popularnih su FeedShow, Netvibes ili Bloglines.
O RSS tehnologiji bi se moglo još što šta reći, ali ovaj tekst ima za cilj da onima koji nisu baš “tehnički potkovani” objasni koristi i prednosti korišćenja RSS-a. Trudio sam se da maksimalno uprostim i pojednostavim stvari. Naravno, nešto iz ovog uputstva se može uraditi i na druge načine, ali nisam hteo da komplikujem.
Kako da ubrzate učitavanje stranica u Mozilla Firefoxu?
Kako ubrzati Firefox – bio sam malo skeptičan pre nego što sam napravio ove izmene u konfiguraciji Firefoxa, misleći da nova podešavanja verovatno neće doneti nikakve promene. Ali, Firefox se zaista ubrzao prilikom otvaranja, tj. učitavanja stranica sa interneta. Teško je reći koliko tačno, ali je ubrzanje primetno. Bitno je samo napomenuti da je potrebno da imate brz internet (ADSL, kablovski) da bi vam ovo pomoglo. Ako ste i dalje na običnom dial-up modemu, nemojte se truditi, ovo vam neće pomoći.Otvorite Firefox i otkucajte about:config u polju za adrese.
Nakon što ukucate about:config u polje za adrese i pritisnete enter, pojaviće se stranice sa upozorenjem. Kliknite na I“ll be careful, I promise! ili Paziću, časna reč! ako koristite Mozillu na srpskom.
Otvoriće se prozor gde možete izvršiti brojna podešavanja Firefoxa. U stvari, pomoću ove komande dolazite do većine, ako ne i do svih mogućih podešavanja. Koristite Filter polje da suzite listu i lakše nađete ono što tražite.
Dakle, u polju Filter: otkucajte network.http.
Pronađite network.http.pipelining i kliknite dva puta brzo na tu stavku. Time ćete promeniti vrednost false u true.
Pronađite network.http.proxy.pipelining i isto uradite.
Pronađite network.http.pipelining.maxrequests ovoga puta kada kliknete dva puta otvoriće se prozorče u koje treba da upišete neki veći broj. Ovaj broj zavisi od vaše internet konekcije. Na primer, ako imate 1 MB brzinu konekcije, možete upisati 30. Ako imate veću brzinu interneta, upišite veći broj.
I poslednje podešavanje je malo komplikovanije. Kliknite desnim tasterom miša bilo gde u prozoru, izaberite Novo (New) – Ceo broj (Integer) (u zavisnosti od toga da li koristite Firefox na srpskom ili engleskom).
U prozorčetu koje se otvori upišite nglayout.initialpaint.delay
Kada klikntere OK otvoriće se novo prozorče, gde treba da upišete vrednost 0 (nula).
To je to. Restartujte Firefox i trebalo bi da primetite povećanje brzine (nadam se, meni je pomoglo :))
Već nekoliko puta me pitaju prijatelji i poznanici kako da preko e-maila pošalju neki veliki fajl. Google i Yahoo imaju ograničenje od 20 megabajta za veličinu fajla koji se može poslati uz e-mail, ako se ne varam, a to često može biti i mnogo manje kod nekih drugih e-mail adresa. Ponekad je potrebno više, možda i više od 100 mb na primer. Kako poslati nekome tako veliki fajl? Evo nekoliko načina na koji se mogu poslati veliki fajlovi.
U stvari, kada se govori o tome kako poslati velike fajlove, radi se o deljenju velikih datoteka, pre nego slanju. Potrebno je iskoristiti neki od besplatnih ili plaćenih fajl hosting servisa. Prvo treba poslati datoteku na server, a zatim podeliti tj. dati link do tog fajla osobi kojoj želite da pošaljete taj fajl.
File Dropper – jednostavan servis koji vam omogućava slanje datoteke veličine do čak 5 gigabajta. Svaki fajl dobija svoju URL adresu koju posle možete poslati kome želite za preuzimanje. Besplatno možete koristiti ovu usluge do 7 dana, a nakon toga cene se kreću od 1 do 10 dolara mesečno.
Drop.io – dodajete jedan ili više fajlova ako želite, i tako pravite “drop”. Dajete ime dropu i tako pravite URL u formatu http://drop.io/nazivfajla. Dadavanje fajlova je lako, postoji limit od 100 mb po fajlu, a broj fajlova je neograničen.
YouSendIt – možete poslati fajl veličine do 100 mb, bez potrebe da se registrujete i sa ograničenjem od 100 preuzimanja. Fajl se prvo uploaduje, a zatim se šalje email na željenu adresu. Primalac dobija link na koji treba da klikne i preuzimanje počinje. Postoji i premium usluga za one kojima treba do 2 GB i veći protok (za veći broj preuzimanja).
MegaUpload – možete poslati do 500 megabajta, bez potrebe za registracijom, a pretplatom na premium uslugu oslobodićete se oglasa, ubrzati preuzimanje i dobiti mogućnost slanja fajla neograničene veličine.
DropSend – Pošaljite besplatno fajl veličine do 250 mb sa ovim servisom uz ograničenje od 5 preuzimanja mesečno. Postoji i desktop program koji možete instalirati na vašem računaru i preko njega slati fajlove. Ako vam treba više, postoje premium varijante, a cene se kreću od 5 do 99 dolara, u zavisnosti od kapaciteta.
MailBigFile – ime sve govori :) Nema registracije, a limit je 200 mb. Pro nalog omogućava da se pošalje fajl veličine do 2 gb.
RapidShare – i na kraju, možda i najpoznatiji sajt ove vrste. U besplatnoj varijanti možete poslati fajl veličine do 200 mb sa ukupno 10 preuzimanja na raspolaganju. Dobijate URL adresu na kojoj se fajl nalazi, koju šaljete mejlom. Ako želite više, potrebno je uzeti Premium nalog. Cene se kreću od 7 evra za mesec dana, do 55 evra za celu godinu, a dobijate mogućnost za slanje fajla veličine do 2 gigabajta, sa maksimalnom brzinom preuzimanja i ukupno 500 gb vašeg prostora na raspolaganju.
Da li koristite StumbleUpon?
Koliko vam se puta desilo da hoćete da odštampate neku web stranicu, ali ne celu sa sve menijem, reklamnim banerima, futerom i sl. nego samo tekst, a to niste mogli da uradite jer je uvek iz štampača izlazila cela stranica? Ili zar ne bi bilo dobro kada bi pre štampanja mogli da izaberete tačno onaj deo na stranici koji želite, a sve drugo jednostavno odbacite, tj. ne odštampate? Sada je sve ovo moguće uz pomoć usluge koju pruža sajt PrintWhatYouLike.com.
Sve što treba da uradite jeste da unesete url adresu web stranice koju želite da odštampate, i kada se stranica otvori pomoću menija sa leve strane uredite stranicu za štampanje onako kako vama odgovara. Imate na raspolaganju sledeće opcije:
- selektujte neki deo web strane, na primer celo zaglavlje i kliknite Remove selected da bi potpuno uklonili ceo taj deo sa stranice za štampanje
- kliknite na Remove Background da biste uklonili pozadinu sajta, tako da vam na primer ostane samo crn tekst na beloj pozadini
- Remove Images uklanja sve slike sa strane, a možete i ručno jednu po jednu tako što selektujete sliku i kliknete Remove Selected
- Widen Selected proširuje selektovani tekst na celu stranicu.
Postoji čak i mogućnost da kombinujete više web stranica zajedno i napravite od njih jedan dokument za štampanje! Možete čak i vrstu fonta promeniti ili veličinu. Kada sve završite kliknite Print i odštampajte stranu.
Morate priznati PrintWhatYouLike.com je veoma jednostavna za korišćenje, a izuzetno korisna usluga.
I to na na ćirilici ni manje ni više. Svi narodi sveta koriste kompjuter na svom maternjem jeziku. Jedino u Srbiji, ljudi kao da se stide da koriste svoj jezik. Tome je sigurno u mnogome doprinela i stravična medijska kampanja (čitaj Šljam92 i slični) protiv svega što je srpsko i srpskog imena, pa ljudi i podsvesno teže tuđem, jer su naučeni da je sve tuđe bolje, a sve naše loše, ali i činjenica da je na početku kompjuterskog doba u Srbiji skoro sav raspoloživi softver bio na engleskom, pa su se mnogi navikli na korišćenje svega na engleskom. A mnogi i ne znaju da postoje alternative na srpskom.
Ipak, sve više i više programa koji se nalaze u svakodnevnoj upotrebi može se naći i koristiti na srpskom jeziku. Jedan od takvih koje ja svakodnevno koristim jeste Google Mail. U potpunosti je lokalizovan na srpsku ćirilicu, veoma brzo sam se navikao na njega, i mnogo mi više odgovara nego engleska verzija koju sam ranije koristio. Osim Google Mail-a, i druge Google aplikacije su lokalizovane na srpski, o čemu možete više pročitati u članku Guglova srpska revolucija.
Takođe i Windows XP ima delimičnu podršku za srpski, a Windows Vista pretpostavljam još bolju, nisam još koristio, pa ne mogu ništa da kažem. Naravno, programski paketi Microsoft Office kao i OpenOffice odavno se mogu naći na ćirilici.
A od sada i najbolji program za krstarenje internetom Mozilla Firefox moći će da se koristi na srpskom.
VAŽNO: kada se otvori stranica, kliknite na “All Systems and Languages” odmah ispod zelenog dugmeta za download, pa odatle izaberite Srpski kao jezik.
Sve u svemu, oni objektivni razlozi za korišćenje engleskog jezika na računaru u svakodnevnim poslovima sve manje postoje, jer je većina softera lokalizovana. Ostaju još samo “oni drugi razlozi”, pomenuti na početku.
1. Email-Worm.Win32.NetSky.q
2. Email-Worm.Win32.Bagle.fj
3. Exploit.HTML.Iframe.FileDownload
4. Email-Worm.Win32.NetSky.aa
5. Email-Worm.Win32.Bagle.dx
6. Email-Worm.Win32.Doombot.g
7. Email-Worm.Win32.Bagle.gen
8. Email-Worm.Win32.Bagle.mail
9. Email-Worm.Win32.NetSky.d
10. Net-Worm.Win32.Mytob.c
Uz poslednju junsku listu najaktivnijih računarskih pretnji prema izvoru Kaspersky laboratorije, vest da je jedan student iz Ujedinjenog Kraljevstva izbegao zatvorsku kaznu u vezi sa malware prevarom koja mu je omogućila upad u računare i mail naloge više od 100 prevarenih osoba.
Dvadesetdvogodišnji Paul McLouglin iz Liverpula, je uspevao da namami naivne korisnike da preuzmu softver koji je navodno bio sposoban da generiše ključeve za pristup online igrama, a zapravo je krao lozinke sa njihovih računara.
Nakon što je tokom sudskog postupka priznao svoju krivicu, McLouglin je prošao samo sa kaznom od 8 meseci zatvora u trajanju od godinu dana uslovno.
Korisna adresa:
Oracle potražuje od Googlea više od dve i po milijarde dolara
KOMPANIJA ORACLE PODNELA JE Okružnom sudu u severnoj Kaliforniji zahtev u kome traži da joj kompanija Google isplati 2,6 milijardi USD na ime odštete zbog navodne zloupotrebe patentnih prava u vezi s Javom.
U Oracleovom zahtevu se navodi da je u određivanju visine odštete učestvovao i Jan Kokbern, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Bostonu. Međutim, iznos odštete koji je on odredio ne podudara se sa procenama Googleovih stručnjaka koji tvrde da će kompanija morati da isplati Oracleu (naravno, ukoliko izgubi sudski spor) između 1,4 i 6,1 milijarde USD.
Dve kompanije se spore oko patentnih prava na Javu koja su u vezi sa programskim kodom korišćenim u razvoju Androida. U vezi s tim, vredi pomenuti da je Oracle postao vlasnik Jave početkom 2010. godine kada je kupio kompaniju Sun Microsystems.
Prema izveštaju medija u SAD, do pojavljivanja Oraclea i Googlea na sudu moglo bi doći u novembru ove godine.
POSLE NEKOLIKO MESECI IŠČEKIVANJA, Gugl (Google) je najzad pustio u rad društvenu mrežu koja će konkurisati Fejsbuku (Facebook).
Njegov projekat Gugl+ (Google+ ), servis tipa društvene mreže koja izgleda i radi slično Fejsbuku, otkriven je u utorak. Ova dva internet giganta su jedan drugom postajali sve veći konkurenti, a ovim potezom Gugl je napravio ogroman korak kojim direktno zalazi u poslovanje Fejsbuka.
„Jedna od osnovnih ljudskih potreba je da se povežemo s drugima“, napisao je Vik Gundotra, stariji potpredsednik u Guglu, u objavljenom saopštenju. „Danas se veze između ljudi sve više uspostavljaju na mreži, ali se suptilnost i suština interakcija iz stvarnog sveta gube u krutosti naših mrežnih alatki. U osnovnom, ljudskom smislu ta interakcija je nespretna i čak prekinuta. Naša je namera da to popravimo.“
Guglov novi servis koji je sada na raspolaganju samo maloj grupi ispitivača i onih koji mu pristupaju po pozivu, napravljen je tako da ljudima omogući da izveste druge šta rade, da dele hiperveze, šalju fotografije i razmenjuju informacije.
Međutim, Gugl se nada da će ono po čemu će se njegova društvena mreža razlikovati od Fejsbuka, ili bilo kog drugog manjeg servisa, biti to što je Gugl+ podešen da korisnicima omogući da komuniciraju unutar odvojenih grupa svojih mrežnih prijatelja. Umesto da postave poruku koja će ići svima, Gugl+ omogućava korisnicima da stvore „krugove“ ili grupe, kao što su na primer članovi porodice ili društvo za kartanje.
Korisnik sad može da komunicira odvojeno sa svakom grupom.Servis Guglovi krugovi (Google Circles) o kome se dosta šuškalo na konferenciji Jug jugoistok (South by Southwest Conference) prošlog marta, postao je njegov sastavni deo.
Gugl tvrdi da je njegov novi servis Gugl+ dramatično preosmišljavanje paradigme društvenih mreža kakvu je izumeo Fejsbuk i u kojoj, kako kaže, nema dobrog načina da se definišu razne vrste prijateljstava i informacije dele u saglasnosti s tim.
U stvari, Gugl+ podseća na Fejsbukove Grupe (Groups), gde se informacije dele između srodnih grupa ljudi.
Jedno je sigurno, Gugl je bio pod velikim pritiskom da iznađe odgovor na Fejsbuk, koji se prilično brzo pojavio kao nosilac identiteta mnogih korisnika mreže. Zahvaljujući „društvenom pretraživanju“ i „društvenom reklamiranju“ koji brzo narastaju, Gugl ima ogroman finansijski interes da postane taj nosilac.
Analatičari smatraju da ideja „krugova“ ima dosta smisla i da je pametna, jer iako se nešto slično može uraditi i na Fejsbuku, to nije njegova glavna namena i ne izvodi se tako lako.
Da li će to biti dovoljno da ubedi ljude koji su se već povezali sa možda stotinak ljudi na Fejsbuku, da koriste i drugu društvenu mrežu ili da odbace superpopularni Fejsbuk zarad novog servisa koji ne koristi baš mnogo ljudi, ostaje da se vidi.
I ranije se na mreži dosta pisalo o tome hoće li Gugl izaći s nekakvim „ubicom Fejsbuka“, ali to je teško dostižan cilj. Jedno je sigurno – Guglu predstoji teška bitka s Fejsbukom. Mada je ta društvena mreža zvanično objavila da ima preko pola milijarde korisnika, nedavno su drugi izvori izvestili da ih je sada preko 750 miliona.
Međutim, Gugl je prihvatio izazov.
Njegov novi servis za mrežno druženje oslanja se na tri osnovna koncepta: Krugove (Circles), Sastajališta (Hangouts) i Iskre (Sparks).
Krugovi su metod za upravljanje prijateljima. Gugl veruje da svoje odnose s drugima u stvarnom životu organizujemo kao različite vrste krugova (bliski prijatelji, društvo iz škole, kolege s posla itd) i svakom krugu dajemo različit skup prava na naše lične informacije. Upravo to je ono što krugovi znače i čine na mreži – omogućavaju vam da pravite grafičke krugove prijatelja u koje možete da prevlačite nove prijatelje koji se u njih uklapaju. Kad postavljate neki sadržaj Gugl+ vam omogućava da izaberete koji će krugovi moći da ga vide.
Sastajališta su u osnovi video pričaonice. Kad se prijavite na ovaj servis možete obavestiti svoje kontakte da ste raspoloženi za druženje (hanging out). Na ovaj način na vebu se po prvi put pojavilo neplanirano susretanje, poručuje Gugl.
Iskre su Guglov odgovor na grupnu razmenu informacija na istu temu. Učesnici treba da navedu koje oblasti ih zanimaju i potom dobijaju spisak odgovarajućih sadržaja s veba. Kad izaberu ono što ih zanima to lako mogu da podele s prijateljima iz bilo kog kruga.
Pored ovih mogućnosti koje su vezane za stone uređaje, Gugl je smislio i specijalne funkcije za mobilne uređaje. Android telefoni dobijaju funkciju za trenutno otpremanje fotografija (Instant Upload), kojom se slike automatski šalju na Gugl+ i lako uključuju u vaš profil. Drugim rečima, ukoliko hoćete da podelite slike koje ste snimili pametnim telefonom ali ne želite da se previše petljate s njihovim slanjem, Gugl+ će ih uz vaš pristanak smestiti u svoj oblak, kako biste ih lako premestili na bilo koji svoj uređaj. Gugl je takođe uveo i funkcionalnost nazvanu Dogovaranje (Huddle), koja vam omogućava grupni razgovor preko mobilnih uređaja s prijateljima koji koriste Gugl+.
Ostaje da se vidi hoće li Gugl uspeti da natera Gugl+ da proradi. Njegov servis za mrežno druženje nazvan Orkut, popularan je u drugim zemljama (Brazilu, Indiji…) ali ne i u SAD, a poslednji pokušaj na ovu temu nazvan Baz (Buzz), doživeo je još veći neuspeh. Ne samo što je namena aplikacije bila iskrivljena i najvećim delom neshvaćena, već su mnogi korisnici bili zapanjeni Guglovom namerom da ih uključi u ovaj servis bez njihovog pristanka (što je kasnije rezultiralo i nekolikim tužbama).
Činjenica da je Gugl+ u ovom trenutku slabo razglašen ukazuje na to da je Gugl naučio lekciju iz iskustva s Bazom i da ne planira da ponovi isti gaf.
„Znamo da je Gugl+ različita vrsta projekta koja traži drugačiji fokus – fokusiran je na vas“, napisao je Gundotra. „Zato vam i dajemo više načina da zadržite privatnost ili izađete u javnost i nudimo više mogućnosti izbora koje se tiču vaših prijatelja i podataka.“
Postoje brojne definicije koje se bave Internetom, ali, najjednostavnije rečeno, on predstavlja mrežu svih mreža.
Princip rada Interneta sličan je, upravo, principu rada telefonskih sistema. Dok oni, koristeći telefonske linije prenose glas, Internet ih koristi za prenos informacija. Uz pomoć telefonske linije i modema (uređaj koji digitalne signale iz računara pretvara u analogne, koji su pogodni za prenos putem telefonske linije. Prilikom prijema podataka, modem obavlja inverzan posao, jer iz modulisanog izdvaja digitalne signale koje prosleđuje računaru, računar poziva Internet servis provajdera, nakon čega se vrši povezivanje na Internet. Konektujući se na mrežu svih mreža, računar i sam postaje deo mreže.
Internet je komunikacioni medij koji predstavlja globalno sredstvo za komunikaciju u današnjem informacionom društvu. Sam Internet, kao što je već rečeno, predstavlja mrežu velikog broja umreženih računara širom sveta, koji su međusobno povezani pomoću optičkih kablova, telefonskih linija, satelitskih veza i drugih vidova komunikacionog povezivanja. Celokupna mreža funkcioniše na osnovu određenih protokola.
Popularnost Interneta ogleda se u činjenici da broj korisnika raste neverovatnom brzinom, tako da svi podaci o eventualnom broju računara i korisnika veoma brzo zastarevaju. Što se tiče servisa Interneta, njihov tačan broj ne može se precizno odrediti, iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni, a potom nestali.
Bilo kako bilo, oni se mogu svrstati u pet kategorija, i to u: javne (web, news, razgovor putem Interneta) - osnovne (e-mail, telnet, ftp) - sigurnosne (PGP, SSH, Kerberos) - sistemske (Ping) i - servise za pretraživanje (Veronica, Netfind, WAIS)
Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи. Почеци интернета се вежу за стварање АРПАНЕТ-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Данас, интернет повезује милијарде рачунара широм света на један нехијерархијски начин. Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација. Међутим, интернет није само производ технолошког напретка, него такође друштвених и политичких процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску. Од својих корјена као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу, интернет се врло брзо проширио на свет трговине и пословања. Ипак, било је потребно скоро 30 година да се интернет наметне као технолошка иновација која константно трансформише друштво и економију.
Појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернаконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 2.000.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.
Историја
Већ од првих дана па све до данас, Интернет је прославио много „рођендана“, али који је прави тешко ће се сложити и најбољи познаваоци историје информатике. Неки тврде како је то 1961. кад је др. Леонард Клајнрок на универзитету MIT први пут објавио рад о packet-swiching технологији. Неки наводе 1969. годину као годину рођења Интернета јер је тада Министарство одбране САД-а одабрало Advanced Research Project Agency Network, познатију као АРПАНЕТ, за истраживање и развој комуникација и командне мреже која ће преживети нуклеарни напад. Седамдесете године донеле су неколико веома важних открића која су обележила развој Интернета каквог данас знамо, а потом се догодило и одвајање АРПАНЕТ-а из војног експеримента у јавни истраживачки пројект. Вероватно је најважнији тренутак био 1983. кад је тадашња мрежа прешла са NCP-а (Network Control Protocol) на TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol), што је значило прелазак на технологију каква се и данас користи.Протоколи су стандарди који омогућавају комуникацију рачунара путем мреже, а 1983. године мање од 1000 рачунара је било спојено са АРПАНЕТ користећи релативно примитивни Нетворк Контрол Протокол, који је упркос многим ограничењима, био употребљив у малим мрежама, и није био довољно флексибилан за ширу употребу.
Како се АРПАНЕТ експоненцијално повећавао, видело се како је потребан општији приступ комуникационом протоколу како би могли бити удовољени све већи захтеви и стварана све компликованија мрежа рачунара.
Винтон Церф који је са Робертом Каном створио TCP/IP протокол, једном је рекао:
Створили смо протокол који ће се користити и у великом мрежама с великом бројем рачунара, протокол који ће носити Интернет будућности, што је значило да мора бити флексибилан како би различите мреже могле функционисати у заједничком окружењу.Наиме већ је тада било јасно како ће Интернет бити велика мрежа састављена од великог броја мањих мрежа. Али тада је прелаз на TCP/IP био контроверзан: неки делови информатичке заједнице желели су прихватање других стандарда, а највише се помињао Open System Interconection Protocol. АРПАНЕТ је пре службеног прелаза на TCP/IP у неколико наврата искључио NCP пренос података како би уверио „неверне томе“ да се NCP може искључити по жељи.
Винтон Церф и Роберт Кан почели су рад на новом протоколу пуно пре 1983. године, тачно 10 година раније јавила се идеја о новом протоколу, а следећих година су се развијали и усавршавали детаљи протокола који ће променити историју. Имплементација TCP/IP-а у тадашње време и оперативне системе трајала је скоро 5 година, док је на АРПАНЕТ било спојено око 400 рачунара. Ситуацију је поједноставио детаљ што су многи рачунари користили Packet Radio и Packet Satellite које су већ неколико година радиле са TCP/IP протоколом.
